Poslednje ažuriranje: 14/07/2025
10 minuta čitanjaGlobalizacija i kripto tržište: Da li utiču jedno na drugo?
Živimo u eri obeleženoj sve većom pojavom i razvojem kriptovaluta kao digitalnog oblika novca ili digitalnog investicionog sredstva. Istovremeno, globalni ekonomski poredak je sve više ugrožen rastućim protekcionizmom. Drugim rečima, globalizacija kojoj smo svedočili u poslednjih nekoliko decenija počinje da posustaje, a u nekim aspektima čak posmatramo znake blagih deglobalizacijskih tendencija.
Evo ključnih pitanja koja su stručnjaci BITmarkets-a postavili u korist zajedničkog znanja kripto zajednice:
Analiza koja je predstavljena je sažetak nalaza tima stručnjaka iz analitičkog odeljenja BITmarkets-a.
Uvod
Bitcoin kao proizvod globalizacijeSvet je u poslednjih nekoliko decenija doživeo izvanredne transformacije, od proboja u tehnologiji do uspona međusobno povezanih ekonomija. Kako su se globalna trgovina, finansije i komunikacione mreže širile, pojavljavale su se nove mogućnosti — ali i novi izazovi.
Bitcoin se nije pojavio u izolaciji. Stigao je u vreme kada je svet postajao povezaniji nego ikada ranije — ekonomije međusobno isprepletene, tehnologija u napretku, a finansijski sistemi sve globalniji. Ali stigao je i kada su počele da se pokazuju pukotine: finansijska kriza 2008–2009. godine otkrila je ranjivosti u tradicionalnim finansijama, potresajući poverenje javnosti i ističući rizike centralizovane kontrole.
Ovaj kontekst globalne ekspanzije i sistemske krhkosti stvorio je plodno tlo za decentralizovani, peer-to-peer sistem poput Bitcoina. Njegova ograničena ponuda, bezgranični dizajn i otpornost na manipulaciju ponudili su radikalno novi način čuvanja i prenosa vrednosti, kojemu može pristupiti svako, svuda, bez obzira na poreklo ili bogatstvo.
Iako nije direktna posledica globalizacije, uspon Bitcoina bio je omogućen istim silama koje su omogućile globalnu integraciju: napretkom u tehnologiji, širenjem mreža i rastućom potražnjom za sistemima koji prevazilaze granice i barijere. U tom smislu, Bitcoin se može smatrati nusproizvodom globalizacije. Svet i moderno doba postali su spremni za globalno participirani finansijski prostor gde svako, bez obzira na poreklo, društveni status ili finansijske kapacitete, može investirati, obavljati transakcije ili slati vrednost preko granica bez oslanjanja na posrednike ili centralizovane vlasti.
Ono što je počelo sa Bitcoinom evoluiralo je u raznovrstan i sve veći ekosistem digitalnih sredstava, omogućavajući učešće u svim industrijama: od prekograničnih doznaka i stabilkoina koji masama nude stabilnost nalik dolaru, do tokenizacije sredstava iz stvarnog sveta (RWA), otključavajući nove mogućnosti u nekretninama, robama i šire. Ovaj pomak transformiše globalni finansijski pejzaž. Usvajanje kriptovaluta više nije ograničeno na individualne trejdere; institucije alociraju kapital, vlade istražuju strateške rezerve, a digitalna sredstva se sve više posmatraju kao alati za diversifikaciju, otpornost i alternativna sredstva prenosa vrednosti.
Ova studija ispituje da li su sile globalizacije — okarakterisane tehnološkim napretkom, ekonomskom međuzavisnošću i širenjem globalnih mreža — stvorile okruženje pogodno za uspon Bitcoina i šireg kripto ekosistema, ili suprotno, da li je Bitcoin otporan i nije ograničen na promene i preokrete u procesu globalizacije. Nastoji da istraži da li pojava Bitcoina signalizira širi pomak ka decentralizovanom finansijskom sistemu koji prevazilazi granice, institucije i tradicionalne barijere za učešće.
Ali Daylami
Šef Analitičkog Odeljenja
BITmarkets
Merenje globalizacije
Globalizacija je termin koji se u poslednjih nekoliko godina često koristi, posebno od Covid pandemije, koja je uticala na svet i globalne ekonomske odnose otkrivajući rizike povezane sa visokim stepenom globalizacije. To jest, preterano oslanjanje na optimizaciju lanca snabdevanja može dovesti do poremećaja — ili, što je još gore, kolapsa — globalnih lanaca snabdevanja kada nastupi kriza poput pandemije zaraznih bolesti.
Odjednom, prioritet se pomerio sa minimizovanja troškova proizvodnje po svaku cenu na jednostavno osiguravanje da će određeni proizvodi i dalje biti dostupni u prodavnicama. Covid pandemija je otkrila koliko ranjiv svet može biti — i koliko su globalni ekonomski odnosi zapravo krhki. Moglo bi se reći da je kriza dala definitivan podsticaj procesu koji danas prepoznajemo kao deglobalizaciju.
Kako merimo globalizaciju
Samo vreme će pokazati koliko je ovaj pomak privremen — kratkoročan korak ka većoj ekonomskoj lokalizaciji i nacionalnoj nezavisnosti od stranih dobavljača. Ali činjenica je da globalizacija stagnira bar od finansijske krize 2008–2009. godine, a Covid-19 pandemija joj je zadala ozbiljan udarac.
Ipak, kada govorimo o globalizaciji, važno je razumeti šta ona jeste i kako se može meriti. Prema Peterson Institutu za međunarodnu ekonomiju (PIIE), globalizacija je proces rastuće međuzavisnosti svetskih ekonomija, kultura i populacija, nastao prekograničnom trgovinom robom i uslugama, tehnologijom i tokovima investicija, ljudi i informacija. Zemlje su tokom mnogo vekova izgradile ekonomska partnerstva radi olakšavanja ovih kretanja. Termin "globalizacija" stekao je popularnost nakon Hladnog rata početkom 1990-ih godina, kako su ovi kooperativni aranžmani počeli da oblikuju moderan svakodnevni život.
Postoji nekoliko indikatora koji se koriste za merenje globalizacije i izražavanje stepena ekonomske saradnje između zemalja širom sveta. Sledećа tri su među najšire korišćenim i priznatim:
Indeks otvorenosti trgovine
Indeks otvorenosti trgovine je jedna od mera globalizacije. To je odnos svetskog izvoza i uvoza prema svetskom BDP-u. Predstavlja razumni pokazatelj međunarodne ekonomske integracije. Prema ovom indeksu, globalizacija je počela otprilike kada su zemlje počele da trguju međusobno. Čovečanstvo je tokom istorije iskusilo nekoliko perioda globalizacije, sa naizmeničnim periodima produbljivanja međunarodnih odnosa i rastućeg protekcionizma.
Ekonomska integracija i globalizacija su se povećale posle Industrijske revolucije, koja se odvijala na prelasku 18. u 19. vek. Peterson Institut za međunarodnu ekonomiju definiše prvu eru čiste globalizacije kao period od 1870. do 1914. godine. Tokom ovog perioda, ekonomsku integraciju pokretali su parobrod i drugi napretci koji su omogućili jeftiniji prevoz veće količine robe između tržišta.
Globalizacija se preokrenula u drugom periodu, od izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine. Prvi svetski rat je izazvao dugotrajne ekonomske poremećaje, koji su uključivali povlačenje Sovjetskog Saveza iz globalne trgovine nakon komunističke revolucije 1917. godine, pandemiju španskog gripa 1918. godine, monetarnu nestabilnost početkom 1920-ih, nove restrikcije imigracije, Veliku depresiju koja je počela 1929. godine i ozbiljan talas protekcionizma u 1930-im godinama.
Ekonomska integracija se oporavila u trećem periodu, tri decenije nakon Drugog svetskog rata. Američki liderstvo pomoglo je u stvaranju novih institucija za ekonomsku saradnju, kao što je Opšti sporazum o carinama i trgovini (danas Svetska trgovinska organizacija), omogućavajući zemljama da ponovo otvore svoje ekonomije za trgovinu i investicije. Ovi koraci pomogli su da nastupi zlatno doba rasta.
Tokom četvrtog perioda, od 1980-ih do finansijske krize 2008/2009. godine, ekonomska integracija porasla je na istorijski neviđenu globalnu razmeru. Predvođene Kinom i Indijom, zemlje u razvoju počele su da ukidaju trgovinske barijere. Sovjetski blok u Istočnoj Evropi krenuo je ka demokratiji i ekonomskoj liberalizaciji padom Berlinskog zida 1989. godine, nakon čega je usledio raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Promene u tehnologiji — uključujući kontejnere i poboljšanja u informacionim i komunikacionim tehnologijama — takođe su podstakle integraciju i dovele do stvaranja globalnih lanaca snabdevanja. Globalni rast je bio snažan, a svetsko siromaštvo se značajno smanjilo. Indeks otvorenosti trgovine dostigao je nivo od 60 procenata pre nastupa finansijske krize.
Danas živimo u petoj eri globalizacije, koja se često naziva erom "usporene globalizacije" ili deglobalizacije. Indeks otvorenosti trgovine sada izgleda da stagnira ili osciluje oko nivoa od 60%. Kako se činilo da bi globalna ekonomija mogla nastaviti globalizaciju, Covid pandemija je preokrenula ovaj trend, a proces globalizacije se efektivno zaustavio, kao što je prikazano na sledećoj slici. Ovaj period usporene globalizacije počeo je otprilike u isto vreme kada je prva kriptovaluta "rođena".
Slika 1: Faze globalizacije (mereno indeksom otvorenosti trgovine)
KOF Indeks globalizacije (KOFGI)
KOFGI je kompozitni indeks koji meri globalizaciju duž ekonomskih, društvenih i političkih dimenzija za skoro svaku zemlju u svetu, na skali od 1 (najmanje) do 100 (najglobalnije). Indeks obuhvata period od 1970. godine do najskorije godine. Podaci se ažuriraju godišnje.
Originalni indeks je uveden od strane nemačkog ekonomiste Axela Dreher-a 2006. godine na Konjunkturforschungsstelle Univerziteta ETH Cirih, i ažuriran dve godine kasnije. Nedavno je indeks potpuno renoviran i proširen novim karakteristikama i varijablama.
Revidirani i ažurirani KOFGI razlikuje de facto i de jure mere za svaki od različitih aspekata globalizacije. Dok de facto globalizacija meri stvarne međunarodne tokove i aktivnosti (kao što je trgovina robom i uslugama), de jure globalizacija meri politike i uslove (kao što su carine) koji, u principu, utiču na ove tokove i aktivnosti. Unutar ekonomske dimenzije globalizacije, revidirani KOFGI sada razlikuje između trgovinske i finansijske globalizacije.
Pored toga, uvodi vremenski promenljivo ponderisanje underlying varijabli, dozvoljavajući da se underlying odnos postepeno menja tokom vremena. Generalno, indeks se zasniva na 43 različite varijable koje su agregirane u različite dimenzije i ukupni indeks. Uključujući ukupno 27 različitih indeksa, korisnici mogu odabrati nivo agregacije koji je najrelevantniji za njihovu odgovarajuću svrhu.
KOFGI takođe potvrđuje putanju globalizacije posmatranu tokom poslednjih nekoliko decenija, merenu Indeksom otvorenosti trgovine. Prema KOFGI-ju, globalizacija se ubrzala od početka 1990-ih, kako se Sovjetski blok raspao i bivše socijalističke zemlje počele prelaziti na standardne tržišne ekonomije.
Štaviše, prema KOFGI-ju, možemo posmatrati da je "usporena globalizacija" počela odmah posle globalne finansijske krize 2008–2009. godine, dok je nakon Covid krize proces globalizacije efektivno stao. Ovo je primetno u obe komponente KOFGI-ja — što znači i u de jure i u de facto smislu.
Slika 2: Razvoj globalizacije meren KOFGI
Izvor: ETH Zürich
Frankelov indeks (FI)
Ova specijalizovana mera globalizacije uvedena je od strane američkog ekonomiste Jeffreya Frankela na prelasku 20. veka. Osmislio je veoma jednostavan, ali pronicljiv indeks za procenu ne samo stepena već i puta globalizacije.
Uvozna verzija FI je odnos koji povezuje uvozni udeo BDP-a neke zemlje sa BDP-om ostatka sveta u globalnom BDP-u. Na primer, ako zemlja uvozi 30 procenata svog BDP-a, a BDP ostatka sveta je 80 procenata globalnog BDP-a, FI bi se izračunao kao 30 procenata ÷ 80 procenata, ili 0,375.
Ako stanovnici neke zemlje kupuju od stranaca jednako lako kao što kupuju od domaćih dobavljača, tada bi strani proizvodi predstavljali isti udeo u potrošnji te zemlje kao i potrošnja građana iz ostatka sveta. Sa potpunom globalizacijom, uvozni udeo BDP-a neke zemlje trebalo bi da bude jednako udeolu BDP-a ostatka sveta u globalnom BDP-u — drugim rečima, FI bi trebalo da bude jednak 1,0. To znači: što je FI neke zemlje viši, to je ona integrisanija sa globalnom ekonomijom — ili "globalizovanija". Osim za male otvorene ekonomije, poput Singapura, sa veoma visokim trgovinskim odnosima, vrednost FI je tipično znatno ispod 1,0. Zapravo, indeks dosljedno opada kako raste udeo neke zemlje u svetskom BDP-u.
Od 2000. godine, vrednosti FI su generalno porasle zbog pojave Kine kao trgovinske sile. Nemački ekonomista Rolf Langhammer uzorkovao je više od 100 zemalja kako bi ispitao evoluciju vrednosti FI tokom vremena (1990, 1995, 2000. i 2005. godine). Langhammer-ova analiza otkrila je obrazac manjih vrednosti FI za veće zemlje (merene BDP-om) u datoj godini, ali rastućih vrednosti FI tokom vremena za veliku većinu zemalja — zajedno sa određenim stepenom konvergencije u globalizaciji između velikih i malih ekonomija.
Frankelov indeks takođe pokazuje da se globalizacija povećala od 1990. godine. Peterson Institut za međunarodnu ekonomiju prikazuje promenu FI podataka od 1990. do 2023. godine koristeći uzorak od 68 zemalja, kao i posebne grupe od 35 visokodohodnih zemalja i 33 zemllja sa srednjim dohotkom. Sva tri uzorka pokazuju da se globalizacija povećala, iako nešto različitim tempom za svaku grupu zemalja (videti slike 3, 4 i 5).
Slika 3: Indeks Frankel za grupu od 68 zemalja
Slika 4: Indeks Frankel za grupu od 35 zemalja visokih prihoda
Slika 5: Indeks Frankel za grupu od 68 zemalja srednjeg dohotka
Kriptovalute iz perspektive globalizacije
Podsetimo se da je cilj dostavljene analize verifikacija da li je stepen globalizacije povezan sa razvojem tržišta kriptovaluta. Drugim rečima, ispitujemo hipotezu da poboljšanja u globalizaciji vode rastu tržišta kriptovaluta, merenog tržišnom kapitalizacijom glavnih kriptovaluta.
Tržišna kapitalizacija celokupnog tržišta kriptovaluta trenutno (sredinom juna 2025. godine) iznosi oko 3,4 biliona USD, pri čemu Bitcoin dominira tržištem — sa tržišnim udelom od oko 60 posto. Top 5 kriptovaluta sa najvećom tržišnom kapitalizacijom zajedno predstavlja (sredinom juna 2025. godine) više od 80 posto ukupne tržišne kapitalizacije kriptovaluta.
Budući da naša analiza ima za cilj da utvrdi da li stepen globalizacije ide ruku pod ruku sa ekspanzijom tržišta kriptovaluta, odlučili smo da se fokusiramo isključivo na Bitcoin. Razlog je jednostavan: Bitcoin je najstarija svetska kriptovaluta i ima najduži istorijski zapis.
Rođenje Bitcoina
Bitcoin je prva decentralizovana kriptovaluta. Zasnovan je na ideologiji slobodnog tržišta i izmišljen je 2008. godine kada je nepoznati subjekt objavio belu knjigu pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Upotreba Bitcoina kao valute počela je 2009. godine, inicijalno bez tržišne cene.
Među svim klasama sredstava, Bitcoin je imao jednu od najvolatilnijih trading istorija. Prvo značajno povećanje cene kriptovalute dogodilo se u oktobru 2010. godine kada je vrednost jednog Bitcoina počela da prevazilazi svoju dugotrajnu ravnu cenu ispod $0,10. Tek nekoliko meseci ranije (konkretno u julu 2010. godine) Bitcoin je počeo da se trguje. Njegova cena je skočila sa dugotrajnog nivoa od $0,10 na $0,20 dana 26. oktobra 2010. godine. Pre kraja godine, dostigla je $0,30.
Inicijalna tržišna kapitalizacija Bitcoina (u julu 2010. godine) nije bila veća od $197.000 USD. Ali vrlo brzo, kako je cena Bitcoina počela da raste, njegova tržišna kapitalizacija je rasla shodno tome. Samo dve godine kasnije, tržišna kapitalizacija Bitcoina dostigla je skoro $90 miliona USD. Na prelasku marta i aprila 2013. godine, tržišna kapitalizacija Bitcoina probila je nivo od $1 milijarde USD. Bitcoin je po prvi put trgovan za više.
Priča o usponu i volatilnosti Bitcoina
Bitcoin je brzo postao veoma popularan, a njegova cena je porasla, kao i njegova tržišna kapitalizacija. Na prelasku 2017. godine, cena Bitcoina dostigla je prvi veliki vrhunac blizu nivoa od $18.000 USD. Ubrzo nakon toga, njegova cena je pala ispod $4.000 USD. Odmah nakon izbijanja Covid pandemije, činilo se da Bitcoin polako umire. Njegova cena je stagnirala oko nivoa od $9.000 USD.
Ali ubrzo se oporavila i porasla na novi rekordni nivo iznad 60 hiljada USD. Ipak, to nije bio kraj priče o volatilnosti. Kako je Covid kriza jenjavala, cena Bitcoina je ponovo pala i spustila se na skoro $16.000 USD. Ovo se dogodilo krajem 2022. godine, kada je inflacija počela da brzo raste.
U narednim mesecima, cena Bitcoina je počela da raste, i krajem 2024. godine, po prvi put je probila nivo od $100.000 USD (videti slike 6 i 7). Moglo bi se reći da se Bitcoin sve više doživljava kao digitalno zlato, jer je za neke investitore predstavljao dobro čuvanje vrednosti usred inflacije.
Danas se Bitcoin i dalje trguje iznad nivoa od $100.000 USD, ali ostaje osetljiv na negativna i pozitivna dešavanja u globalnoj ekonomiji ili ekonomskoj politici, posebno iz SAD.
Veza bez korelacije
Kada je reč o odnosu između Bitcoina i globalizacije svetske ekonomije, ne postoje dokazi da ove dve varijable direktno utiču jedna na drugu. Zapravo, Bitcoin je uveden u periodu posle finansijske i globalne ekonomske krize 2008–2009. godine. Drugim rečima, Bitcoin je dete početka perioda "usporene globalizacije".
Od tada smo posmatrali stalni rast tržišne kapitalizacije Bitcoina, zajedno sa "rođenjem" novih vrsta kriptovaluta. Da, istina je da je cena Bitcoina oscilirala tokom njegovih ranih godina, kao i faza globalizacije nakon finansijske krize. Međutim, danas se uspon kriptovaluta čini nepovratnim — za razliku od stepena globalizacije.
Slika 6: Cena Bitkoina kroz vreme (kao od 15. juna 2025, u USD)
Izvor: CoinMarketCap
Slika 7: Ukupna tržišna kapitalizacija Bitkoina (kao od 15. juna 2025, u USD)
Izvor: CoinMarketCap
Dakle, koje vrste događaja utiču na Bitcoin i tržište kriptovaluta u celini? Prema studiji Standard Chartered banke, Bitcoin se čini da je bliže povezan sa Nasdaq indeksom nego sa zlatom u većini slučajeva. Kao rezultat toga, investitori mogu imati koristi od posmatranja Bitcoina na sličan način kao i velike tehnološke akcije.
Prema banci, korelacija Bitcoina sa Nasdaq indeksom trenutno iznosi oko 0.5, u padu sa 0.8 ranije ove godine. U međuvremenu, njegova korelacija sa zlatom opada od januara, kratko dostigavši nulu i sada se kreće malo iznad 0.2.
Slika 8: Cena zlata u poslednjih 20 godina (kao od sredine juna 2025, u USD po unci)
Izvor: Goldprice
Slika 9: Razvoj indeksa Nasdaq-a od osnivanja (do sredine juna 2025)
Izvor: Yahoo Finance
Kada se Bitcoin ponaša više kao tehnološka akcija nego kao valuta, može se tvrditi da je osetljiviji na iste faktore kao velike tehnološke akcije. Nedavno smo videli uzroke relativno oštrog pada tehnoloških akcija: nepredvidive ekonomske politike vlada.
Pored toga, tehnološke akcije su pod uticajem monetarne politike centralnih banaka (posebno Feda) i opšteg ekonomskog razvoja širom sveta. Korelacija između kriptovaluta i globalizacije može biti posredovana pretežno kroz globalni ekonomski razvoj. Drugim rečima, ako globalni ekonomski razvoj zavisi od stepena globalizacije, onda bi razvoj tržišta kriptovaluta takođe mogao delimično zavisiti od globalizacije. S druge strane, kriptovalute kao deo disruptivnih ekonomskih sila možda ne prate tradicionalne mere ekonomskog razvoja.
Zaključak
Imajući u vidu disruptivnu i istovremeno alternativnu prirodu kriptovaluta u ekonomskom okruženju i nedokazanu hipotezu o korelaciji između Bitcoina i globalizacije, možemo zaključiti da, s obzirom na dosadašnje stručno znanje, ne postoji jasna veza. Tržište Bitcoina može se dalje razvijati prilično nezavisno od glavnih pokazatelja ekonomske globalizacije.
BITmarkets nastavlja da preoblikuje način na koji se digitalna sredstva koriste od strane maloprodajnih i institucionalnih klijenata. Naš cilj je da kriptovalute učinimo dostupnim, jednostavnim i bolje povezanim sa širim finansijskim svetom.
BITmarkets se fokusira na omogućavanje stvarne upotrebe digitalnih sredstava kroz temelje izgrađene na poverenju, snažnoj usklađenosti, bezbednosti i transparentnosti. Kako regulatorni okviri za digitalna sredstva globalno sazrevaju, BITmarkets usklađuje svoje operacije kako bi išao u korak sa promenljivim pravnim standardima, podržavajući usklađenu inovaciju i dugoročnu održivost.
Naša posvećenost korisničkoj podršci ostaje nenadmašna, sa višejezičnom asistencijom dostupnom non-stop na više od 17 jezika, efikasno pomažući trejderima da u potpunosti iskoriste širok spektar proizvoda i funkcija.
Tokom proteklih godina, BITmarkets je nagrađen sa nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada, odražavajući naš naporan rad i kvalitet usluga koje pružamo. Ponosni smo što smo prepoznati ne samo kao trading platforma — ovde smo da podržimo ljude dok istražuju nove finansijske mogućnosti.
Kako decentralizovane tehnologije postaju sve šire usvojene, BITmarkets nastavlja da premošćuje tradicionalne finansijske usluge i blockchain inovacije. Naš sveobuhvatni skup proizvoda dizajniran je da podrži maloprodajne i institucionalne klijente u bezbednom i efikasnom upravljanju digitalnim sredstvima.
Zašto odabrati BITmarkets
sredstava u hladnom skladištu
minimalno vreme bez rada sa toplim nadogradnjama
zahtev(i) za porudžbinu
infrastruktura
© 2025 BITmarkets. Sva prava zadržana.
Kripto sredstva kao neregulisana, decentralizovana i visoko volatilna sredstva nose značajne rizike, i možete izgubiti sav uloženi kapital.