Kada centralna banka odluči da koristi kvantitativno popuštanje, kupuje ogromne količine finansijskih sredstava kao što su državne i korporativne obveznice, kao i akcije. Ova naizgled beznačajna odluka ima dalekosežne posledice: Kada iznos novca u opticaju u ekonomiji poraste, dugoročne kamatne stope padaju. Ovo snižava troškove zaduživanja, rezultirajući povećanim ekonomskim rastom. Centralna banka ima za cilj da smanji dugoročne tržišne kamatne stope kupovinom dugoročnih hartija od vrednosti. Uporedite ovo sa jednim od najvažnijih alata centralnih banaka: politikom kamatnih stopa, koja ima za cilj snižavanje kratkoročnih tržišnih kamatnih stopa. Federalne rezerve pokušavaju da utiču na kratkoročne stope koje banke naplaćuju jedna drugoj za prekonoćne zajmove kada modifikuju cilj stope federalnih fondova. Decenijama su Federalne rezerve koristile politiku kamatnih stopa za održavanje toka kredita i pravca američke ekonomije.
Postalo je nemoguće dalje snižavati stope radi privlačenja kreditiranja kada je stopa federalnih fondova smanjena na nulu tokom Velike recesije. Da bi sprečile zamrzavanje ekonomije, Fed je koristio kvantitativno popuštanje i počeo kupovati hipotekarne hartije od vrednosti (MBS) i državne obveznice.
Primer kako QE funkcioniše:
- FED kupuje sredstva
- Novi novac ulazi u ekonomiju
- Likvidnost u finansijskom sistemu raste
- Kamatne stope dalje padaju
- Investitori menjaju svoje investicije
- Poverenje u ekonomiju raste
Dok je s jedne strane QE dobro za ekonomiju, ima i određene negativne aspekte. Kvantitativno popuštanje može uzrokovati inflaciju. Jedan primer može biti QE tokom Covid pandemije, koji je podržavao kompanije i ekonomije, međutim došao je sa cenom — jednom od najvećih inflacija širom sveta. Drugi negativni efekat je mogućnost stvaranja cenovnih mehurova. Sa QE-om kompanije su bile u stanju da stvaraju više profita, šire se itd., što je uzrokovalo rast berze. Obično se koristi metafora da je to rastući mehur koji će prsnuti. Bili su isti slučajevi sa, na primer, Bitcoinom, tržištem nekretnina i sličnim. Dakle, možemo reći i da QE može uzrokovati nejednakost prihoda. S jedne strane pomoglo je kompanijama da zarade više, s druge strane cene stanovanja su porasle, što je dobro za vlasnike, ali loše za stanare ili one koji su zainteresovani za kupovinu nekretnine.
Zaključak je da je QE efikasno i pomoglo je ekonomijama da prežive kroz krizu, međutim dolazi sa cenom. Ako se ne zaustavi u pravo vreme, može imati obrnut efekat i uzrokovati inflaciju i cenovne mehurove.