Kamatna stopa je ili trošak pozajmljivanja novca ili podsticaj za njegovu štednju. Izračunava se kao procenat pozajmljenog ili ušteđenog iznosa.
Kada uzimate stambeni kredit, pozajmljujete novac od banke. Drugi krediti mogu se koristiti za kupovinu automobila, uređaja ili za plaćanje fakulteta. Banke pozajmljuju novac od vas u obliku depozita, a kamata koju vam isplaćuju je ono što dobijate zauzvrat za korišćenje novca koji ste deponovali. Sredstva iz depozita koriste se za finansiranje kredita. Zajmoprimcima se naplaćuju nešto više kamatne stope nego deponentima. Razlika predstavlja njihov profit. Pošto se banke takmiče i za deponente i za zajmoprimce, kamatne stope ostaju u malom rasponu jedna u odnosu na drugu.
Banka primenjuje kamatnu stopu na celokupan neotplaćeni iznos vašeg kredita ili duga po kreditnoj kartici, i morate platiti najmanje kamatu svakog meseca obračuna. Ako to ne učinite, čak i ako vršite uplate, vaš preostali dug će rasti. Iako su kamatne stope prilično konkurentne, nisu identične. Banka će zahtevati višu kamatnu stopu ako veruje da dug neće biti vraćen. Kao rezultat toga, pošto su revolving krediti, kao što su kreditne kartice, skuplji za administraciju, banke će često naplaćivati višu kamatnu stopu za njih. Banke takođe naplaćuju više kamatne stope ljudima koje smatraju rizičnijim; što je vaš kreditni skor bolji, niža će biti vaša kamatna stopa.
Prinosi na državne obveznice ili stopa federalnih fondova utiču na kamatne stope. Federalne rezerve određuju stopu federalnih fondova kao referentnu kratkoročnu kamatnu stopu. Stopa federalnih fondova je kamatna stopa koju banke međusobno naplaćuju za prekonoćno pozajmljivanje. Potražnja za američkim državnim obveznicama, koje se prodaju na aukciji, određuje prinose na državne obveznice. Investitori plaćaju više za obveznice kada je potražnja velika. Kao rezultat toga, njihov prinos se smanjuje. Kamatne stope na dugoročne obveznice, kao što su hipoteke na 15 i 30 godina, pod uticajem su niskih prinosa na državne obveznice.
U zavisnosti od toga da li su kamatne stope visoke ili niske, to ima veliki uticaj na ekonomiju.
Krediti postaju skuplji kada su kamatne stope visoke. Kada su kamatne stope visoke, manje pojedinaca i kompanija može da pozajmljuje novac. To smanjuje količinu kredita dostupnih za podršku kupovini, što dovodi do pada potrošačke potražnje. Istovremeno, to podstiče više ljudi da štede jer ostvaruju veći prinos na svoju štednju. Visoke kamatne stope mogu smanjiti količinu novca dostupnog za korporativno širenje, gušeći ponudu. Ovo smanjenje likvidnosti dovodi do usporavanja ekonomije.
Preniske kamatne stope imaju suprotan efekat na ekonomiju. Niske hipotekarne stope imaju isti uticaj kao niže cene nekretnina kada je u pitanju podsticanje potražnje za nekretninama. Stope štednje opadaju. Kada štediše otkriju da dobijaju manji prinos na svojim računima, mogu odlučiti da više troše. Takođe mogu ulagati u nešto rizičnije, ali profitabilnije investicije, povećavajući vrednost akcija.
Možda se pitate zašto kamatne stope ne bi stalno bile niske ako donose toliko koristi? Vlada SAD i Federalne rezerve uglavnom žele niske kamatne stope. Međutim, niske kamatne stope mogu dovesti do inflacije. Kada postoji previše likvidnosti, potražnja premašuje ponudu i cene rastu; to je samo jedan od razloga inflacije.