Inflacija
Inflacija se definiše kao stalan rast ukupnog nivoa cena roba i usluga u datoj ekonomiji. Ona se odnosi na smanjenje kupovne moći valute koja se koristi u toj ekonomiji. Kao rezultat toga, potrebno je više jedinica valute za kupovinu iste količine roba i usluga. Bilo da je reč o hrani, pasti za zube, kiriji ili medicinskim uslugama, vaš novac vam kupuje manje.
Kada cene rastu brže od plata, dolazi do inflacije, što rezultira gubitkom kupovne moći. To podstiče ljude da troše više dolara, evra ili drugih valuta na osnovne potrepštine, dovodeći prosečnog potrošača u finansijski škripac. To takođe može doprineti smanjenju diskrecione potrošnje.
Kada inflacija raste tokom godina, to znači da biste pre 10 godina platili 100 USD za neki artikal, dok biste sada morali da platite, na primer, 110 USD za isti artikal.
Deflacija
Kada cene potrošačkih dobara i imovine vremenom padaju, kupovna moć raste. Ovo je poznato kao deflacija. Drugim rečima, sa istom količinom novca koju imate danas, sutra možete kupiti više proizvoda ili usluga. Ovo je inverzija inflacije, koja se definiše kao progresivni rast cena u celoj ekonomiji. Iako deflacija može izgledati kao dobra stvar, ona može označiti početak recesije i teška vremena koja predstoje.
Kada pojedinci veruju da cene padaju, odlažu kupovinu u nadi da će kasnije dobiti bolju ponudu. Smanjena potrošnja, s druge strane, znači manji prihod za proizvođače, što može dovesti do gubitka radnih mesta i viših kamatnih stopa. Ova negativna povratna sprega rezultira većom nezaposlenošću, smanjenim cenama i manjom potrošnjom.
Kada deflacija raste tokom godina, to znači da biste pre 10 godina platili 110 USD za neki artikal, dok biste sada morali da platite, na primer, 100 USD za isti artikal.
Stagflacija
Stagflacija je termin koji kombinuje reči "stagnacija" i "inflacija". Odnosi se na stanje ekonomije obeleženo slabim rastom i visokom nezaposlenošću (ekonomska stagnacija), kao i rastućim cenama (inflacija).
U govoru pred Donjim domom 1965. godine, političar britanske Konzervativne partije Iain Macleod je prvi put upotrebio ovu reč: "Sada imamo najgore iz oba sveta - ne samo inflaciju sa jedne strane i stagnaciju sa druge, već oboje. Usred smo krize stagflacije, i ispisuje se savremena istorija."
Mnogi ekonomisti su prvobitno mislili da je stagflacija nemoguća. Na kraju krajeva, stopa nezaposlenosti i stopa inflacije se obično kreću u suprotnim smerovima. Stagflacija je stvarna i može imati poguban efekat na ekonomiju, kao što je pokazala era "Velike inflacije" iz 1970-ih.