Istorijska volatilnost je statistička mera disperzije prinosa tokom vremena za određene hartije od vrednosti ili tržišni indeks. Uopšteno govoreći, ova metrika se izračunava računanjem prosečnog odstupanja od prosečne cene finansijskog instrumenta tokom određenog vremenskog perioda. Najčešći, mada ne i jedini, metod izračunavanja istorijske volatilnosti je korišćenje standardne devijacije. Što je hartija od vrednosti rizičnija, to je veća vrednost istorijske volatilnosti. Međutim, rizik ide u oba smera—i uzlazno i silazno—tako da ovo nije uvek negativna stvar.
Iako se može koristiti u tu svrhu, istorijska volatilnost ne procenjuje direktno rizik od gubitka. Ona, međutim, prati koliko cena hartije od vrednosti odstupa od svoje srednje vrednosti.
Istorijska volatilnost na tržištima u trendu odnosi se na to koliko trgovane cene odstupaju od centralnog proseka, ili pokretnog proseka cene. To je razlog zašto, čak i kada se cene brzo kreću tokom vremena, tržište koje se snažno kreće, ali je stabilno (smooth), može imati minimalnu volatilnost. Njegova vrednost se ne menja značajno iz dana u dan, ali se postepeno menja tokom vremena.
Ova metrika se obično koristi u kombinaciji sa impliciranom volatilnošću kako bi se procenilo da li su opcije precenjene ili potcenjene. Svi oblici procene rizika koriste istorijsku volatilnost. Akcije sa visokom istorijskom volatilnošću obično zahtevaju veću toleranciju na rizik. Pored toga, tržišta sa visokom volatilnošću zahtevaju šire nivoe stop-loss naloga i verovatno veće zahteve za marginom.
HV (istorijska volatilnost) se često koristi kao ulazni parametar u drugim tehničkim studijama, kao što su Bollinger-ovi pojasevi, osim u određivanju cena opcija. Kao reakcija na promene u volatilnosti, merene standardnim devijacijama, ovi pojasevi se skupljaju i šire oko centralnog proseka.
Iako volatilnost ima negativnu konotaciju, mnogi trgovci i investitori mogu imati više koristi kada je volatilnost visoka. Na kraju krajeva, ako se akcija ili druga investicija ne pomera, ona ima nisku volatilnost, ali i mali potencijal za kapitalnu dobit. S druge strane, akcija ili druga investicija sa visokim stepenom volatilnosti može pružiti značajan profitni potencijal uz značajan trošak. Njen potencijal za gubitak je podjednako ogroman. Svaka trgovina mora biti savršeno tempirana, pa čak i ispravna tržišna procena može rezultirati gubitkom ako velike oscilacije cene hartije od vrednosti aktiviraju stop-loss ili margin call.
Nivoi volatilnosti bi stoga trebalo da budu negde u sredini, što varira od tržišta do tržišta, pa čak i od akcije do akcije. Upoređivanje sličnih hartija od vrednosti može pomoći u odlučivanju koji stepen volatilnosti se smatra normalnim.
Važan faktor koji takođe treba proveriti kada se govori o istorijskoj volatilnosti su istorijski maksimumi i minimumi. Uz to, trgovac može odrediti kolika je bila prethodna najviša i najniža cena imovine i na taj način lakše odlučiti da li je nešto dobra investicija. Naročito nakon korekcija, trgovac može imati bolju ideju o tome kuda cena može ići, ako bi se vratila barem do tačke odakle je počela da pada.
```