Kripto ratovi su nezvančni termin za pokušaje vlada SAD i savezničkih zemalja da ograniče javni i strani pristup snažnoj kriptografiji kako bi se izbeglo dekodiranje od strane nacionalnih obaveštajnih agencija.
Cilj ovih akata je jasan: niko niti nacija ne može se osloniti na metode enkripcije koje su nerazbijive od strane nacionalnih špijunskih agencija. Kao rezultat toga, niko ne bi bio siguran od špijunaže od strane agencija poput NSA, CIA ili FBI. Ovo stanje potiče iz teškog perioda istorije, Hladnog rata. S jedne strane, Zapadni blok je nastojao da zaštiti svoju komunikaciju i spreči Istočni blok od dobijanja robusne tehnologije enkripcije. Oni, s druge strane, su želeli isto. Oba tabora su istovremeno nastojala da špijuniraju jedni druge, tražeći metode za razbijanje njihovih sistema. Okolnost koja je izazvala neke neobične odgovore.
Tokom prvog kripto rata, u 1990-im godinama, zagovornici privatnosti i stručnjaci za bezbednost borili su se protiv široke kontrole izvoza kriptografije u SAD i namerne slabljenja enkripcije. Ishod sukoba je uglavnom odgovoran za rastuću upotrebu i dostupnost tehnika enkripcije, kao i globalno širenje e-trgovine. Steven Levy, bivši glavni tehnološki dopisnik Newsweek-a koji je doslovno napisao knjigu o prvom kripto ratu 2001. godine, sumirao je ishod u pet reči: "javna kripto bila nam je prijatelj", implicirajući da se pozicija vlade SAD pomerila od posmatranja kriptografije isključivo kao pretnje nacionalnoj bezbednosti.
Sa Snowdenovim otkrićima 2013. godine, svet je bio zahvaćen drugim kripto ratom, koji traje do danas. Trenutna tema neslaganja je da li vladine agencije trebaju imati neograničen pristup podacima o komunikacijama i mogućnost otključavanja ličnih elektronskih uređaja.
Kao nekakav kripto rat, možemo posmatrati napore vlada da aplikacije poput WhatsApp-a i Telegrama budu dekriptovane, kako bi mogle pristupiti konverzacijama. WhatsApp, na primer, ima end-to-end enkripciju, što znači da nijedna treća strana (čak ni vlada) ne može pročitati ili pristupiti njoj.